PRAVILNIK
Salona pejzažne arhitekture
Član 1
Ovaj Pravilnik bliže uređuje pravila i postupke za organizovanje Salona pejzažne arhitekture.
Ovim Pravilnikom se regulišu osnovna pravila za selektovanje radova koji će biti izloženi na Salonu pejzažne arhitekture, kao i pravila izbora radova za priznanja Salona.
Član 2
Salon pejzažne arhitekture (Salon) predstavlja međunarodnu izložbu radova iz oblasti pejzažne arhitekture.
Salon predstavlja važnu tekovinu Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije za promovisanje mesta i uloge pejzažne arhitekture u društvenom polju Srbije i regiona.
Salon je međunarodnog karaktera i održava se svake druge godine. Zvanični jezici Salona su srpski i engleski jezik.
Član 3
Salon pejzažne arhitekture organizuje Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS) samostalno ili zajedno sa drugim organizacijama.
Za potrebe realizacije Salona Upravni odbor UPAS u proširenom sastavu imenuje Savet salona (Savet).
UO UPAS-a za potrebe organizacije Salona formira Organizacioni odbor Salona (OOS), kao i druga tela ukoliko se ukaže potreba (tehnički telo, telo za saradnju sa medijima, PR Salona i sl.).
Javni poziv za učešće na Salonu sa propozicijama, informacijama o članovima Saveta, Organizacionog odbora Salona, članovima Žirija, rokovima, visini kotizacije i pratećim programom organizator Salona objavljuje najkasnije tri meseca pre otvaranja Salona. Organizator može pre ovog roka da objavi osnovne informacije o Salonu u formi obaveštenja čim se za to steknu uslovi.
Član 4
Pravo izlaganja i učestvovanja u takmičenju za nagrade Salona imaju sva fizička i pravna lica koja profesionalno deluju u oblasti pejzažne arhitekture, kao i studenti. Pravo učešća imaju sva gore navedena lica bez obzira na njihovu teritorijalnu pripadnost i njihove lične osobine.
Učesnik na Salonu ne može biti lice koje je član Selekcione komisije, Žirija, odnosno član Saveta.
Član 5
Na Salonu pejzažne arhitekture radovi se razvrstavaju u sledeće kategorije:
- Realizovani projekti iz oblasti pejzažne arhitekture (parkovi, otvoreni sportski i rekreativni centri, šetališta, pjacete i trgovi, pešačke zone, objekti kulturno-parkovskog nasleđa, otvoreni prostori stambenih blokova, ustanova i dr. javnih zgrada, zaštitni zeleni pojasevi, izletišta, groblja, botanički i zoo-vrtovi, krovni vrtovi, rezidencijalni vrtovi, kućni vrtovi, objekti parkovske i vrtne arhitekture, dizajn mobilijara i opreme otvorenih prostora, biodizajn enterijera, land art trajnog karaktera i sl.);
- Projekti iz oblasti pejzažne arhitekture (nerealizovani projekti, idejna rešenja, vizije, konkursni projekti i sl.);
- Planovi svih kategorija (usvojeni prostorni, generalni i regulacioni planovi) koji tretiraju problematiku pejzažne arhitekture, ili sastavni delovi tih planova koji se odnose na pejzažnu arhitekturu (zaštita prirode, rekultivacija, zaštita predela kulturnih celina, rekreativna i turistička područja, zelena infrastruktura, sistem otvorenih prostora grada i sl.);
- Studije i istraživanja iz oblasti pejzažne arhitekture;
- Publikacije (knjige, priručnici, časopisi) iz oblasti pejzažne arhitekture;
- Video, umetničke instalacije, odnosno multimedijalni radovi iz oblasti pejzažne arhitekture;
- Studentski radovi (sve vrste radova: planovi, projekti, istraživanja, studentski konkursi, završni radovi i dr.).
Kategorije 1-6 su kategorije profesionalaca, a studentski radovi se razvrstavaju u kategoriju 7.
Studenti koji nastupaju sa radovima realizovanim u okviru nastavnih aktivnosti moraju imati preporuku mentora, odnosno rukovodioca nastavnog predmeta u okviru koga su izrađeni radovi.
Član 6
Na Salonu pejzažne arhitekture mogu biti izloženi radovi navedenih kategorija koji su nastali ili su realizovani u periodu 3 godine koje prethode Salonu, pod uslovom da nisu izlagani u istoj kategoriji na prethodnim salonima pejzažne arhitekture.
Savet i Organizacioni odbor Salona
Član 7
Za potrebe realizacije Salona, UO UPAS-a imenuje članove Saveta Salona. Članovi Saveta se biraju iz redova istaknutih stvaralaca iz oblasti pejzažne arhitekture i srodnih oblasti, koji su svojim javnim delovanjem u praksi i teoriji doprineli afirmisanju pejzažne arhitekture kao profesije.
Član 8
Savet broji pet članova, od čega su najmanje tri člana iz oblasti pejzažne arhitekture. U sastavu Saveta može biti najviše jedan član iz sastava UO UPAS-a, a u skladu sa ovim pravilnikom. Savet se bira na dve godine sa mogućnošću izbora pojedinih članova u novi mandat, ali najviše dva puta uzastopno.
Mandat članovima Saveta počinje na početku kalendarske godine koja prethodi Salonu i prestaje na kraju kalendarske godine u kojoj se Salon realizuje. Članovi Saveta između sebe biraju predsednika i zamenika predsednika Saveta.
Predsednik Saveta saziva i predsedava sednicama Saveta. Savet se sastaje najmanje jednom godišnje. Zamenik predsednika Saveta vrši dužnost predsednika u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti u obavljanju dužnosti.
Član 9
Savet punopravno odlučuje ukoliko je prisutno sednici najmanje tri člana. Odluke Saveta se donose apsolutnom većinom (najmanje tri glasa). Sednicama Saveta po pravilu prisustvuje Predsednik UPAS-a bez prava glasa.
U skladu sa ovim Pravilnikom, rad Saveta je autonoman i podleže Profesionalnom kodeksu UPAS-a. Savet se brine za realizaciju Salona. Savet u toku poslednjeg kvartala kalendarske godine koja prethodi Salonu predlaže UO UPAS-a termin i mesto održavanja, tematski okvir i program Salona, kao i sadržaj javnog poziva, odnosno cenu kotizacije i tehničke uslove za izlaganje radova za Salon.
Savet određuje članove Žirija Salona u skladu sa ovim Pravilnikom i brine se o postupku žiriranja, kao i samoj organizaciji Salona.
Član 10
UO UPAS-a u proširenom sastavu u roku od tri meseca od prijema predloga Saveta donosi odluku o održavanju Salona u skladu sa predlogom Saveta. UO UPAS-a može izvršiti korekciju predloga Saveta samo u slučaju kada finansijska situacija to nalaže. UO UPAS-a nema pravo da se meša u stručna pitanja koja su predmet predloga Saveta. Odluka UO UPAS-a vezano za odredbu ovog stava Pravilnika je konačna.
Savet u godini u kojoj je realizovan Salon, a najkasnije do 1. novembra, podnosi Izveštaj o svom radu UO UPAS-a. UO UPAS-a ne usvaja Izveštaj Saveta, već ga samo konstatuje.
Član 11
Članovi Saveta imaju obavezu da rade u skladu sa Statutom UPAS-a, Profesionalnim kodeksom UPAS-a, ovim Pravilnikom, odnosno dobrim običajima.
UO UPAS-a može da raspusti Savet, odnosno da smeni člana Saveta, ukoliko su prekršeni Statut UPAS-a i Profesionalni kodeks UPAS-a, odnosno odredbe ovog Pravilnika.
Član 12.
UO UPAS-a za potrebe realizacije Salona, a u skladu sa usvojenim predlogom Saveta, imenuje Organizacioni odbor Salona. Članovi OOS su po funkciji predsednik UO UPAS-a i predsednik Saveta.
U sastav OOS mogu biti imenovani članovi UO UPAS-a, Saveta, članovi drugih organa UPAS-a, kao i lica iz drugih organizacija i institucija, istaknute javne ličnosti i dr. U sastavu OOS-a može biti imenovano najviše tri člana UO UPAS-a, uključujući predsednika UO UPAS-a, odnosno predsednika Saveta ukoliko je iz reda članova UO UPAS-a, kao i najviše tri člana iz Sastava Saveta, uključujući i predsednika Saveta.
OOS je po pravilu sastavljen od devet članova (uključujući predsednika i zamenika predsednika), a može brojati i više, odnosno manje članova. Mandat članovima OOS traje godinu dana.
Član 13.
Dužnost predsednika OOS obavlja predsednik UO UPAS-a, a zamenika predsednika OOS obavlja predsednik Saveta. Predsednik OOS saziva i predsedava sednicama Organizacionog odbora. Zamenik predsednika OOS vrši dužnost predsednika u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti u obavljanju dužnosti.
OOS punopravno odlučuje ukoliko je na sednici prisutno više od polovine od ukupnog broja članova Organizacionog odbora. OOS odluke donosi apsolutnom većinom u odnosu na ukupan broj članova.
Članovi OOS imaju obavezu da rade u skladu sa Statutom UPAS-a, Profesionalnim kodeksom UPAS-a, ovim Pravilnikom, odnosno dobrim običajima.
UO UPAS-a može da raspusti OOS, odnosno da smeni člana OOS, ukoliko su prekršeni Statut UPAS-a i Profesionalni kodeks UPAS-a, odnosno odredbe ovog Pravilnika.
Član 14.
Organizacioni odbor ima prevashodnu funkciju da obezbedi budžet za realizaciju Salona i da upravlja budžetom Salona. OOS je odgovoran za racionalno trošenje sredstava.
OOS u odnosu na usvojeni predlog Saveta sprovodi aktivnosti: na izradi finansijskog plana (plan prihoda i rashoda); radi na obezbeđenju izvora finansiranja Salona; definiše strukturu finansiranja Salona; upravlja budžetom Salona, te sprovodi druge aktivnosti od značaja za održavanje Salona (lobira, zagovara i sl.).
Organizacioni odbor Salona se brine o tehničkim detaljima organizacije Salona. U nadležnosti Organizacionog odbora spada organizacija štampe i publikovanja materijala, odnosi sa javnošću, tehnička priprema realizacije Salona, komunikacija sa sponzorima i sl.
OOS podnosi izveštaj o svom radu UO UPAS-a u roku od tri meseca od završetka Salona. UO UPAS-a razmatra izveštaj i usvaja ga u skladu sa Statutom.
Selekciona komisija i Žiri Salona pejzažne arhitekture
Član 15
Sastav Selekcione komisije i Žirija Salona određuje Savet Salona pejzažne arhitekture.
Selekciona komisija je sastavljena od najmanje tri člana, iz oblasti pejzažne arhitekture, od kojih je najmanje jedan iz sastava Žirija Salona.
Zadatak Selekcione komisije je da izvrši odabir radova koji će biti izloženi i koji će se takmičiti za nagrade Salona pejzažne arhitekture.
Članovi Žirija se biraju iz redova istaknutih stručnjaka iz oblasti pejzažne arhitekture i srodnih oblasti, kao i onih stručnjaka koji su nagrađivani na prethodnim Salonima.
Zadatak Žirija je da od selektovanih radova izvrši izbor najboljih radova za nagrade.
Član 16.
Sastav Žirija čini pet članova od kojih je najmanje jedan član iz inostranstva. Po pravilu, jedan član Žirija je dobitnik, odnosno član autorskog tima dobitnika Velike nagrade Salona na prethodnom Salonu. U sastavu Žirija Salona može biti najviše jedan član iz sastava UO UPAS-a, a u skladu sa ovim pravilnikom.
Većinu članova žirija (najmanje tri člana) čine stručnjaci iz oblasti pejzažne arhitekture, a ostali članovi mogu biti arhitekti, urbanisti, prostorni planeri, umetnici, istoričari umetnosti ili drugi istaknuti stručnjaci koji su se u svom radu bavili pejzažnom arhitekturom.
Članovi Žirija imaju obavezu da rade u skladu sa Profesionalnim kodeksom UPAS-a, ovim Pravilnikom, odnosno dobrim običajima.
Član 17.
Članovi Žirija između sebe biraju predsednika Žirija. Predsednik žirija organizuje postupak žiriranja u skladu sa ovim Pravilnikom. Članovi Žirija se međusobno dogovoraju o radu i raspodeli zaduženja.
Pored članova Žirija, sastancima Žirija može da prisustvuje tehničko lice za vođenje zapisnika. To je, po pravilu, sekretar Udruženja pejzažnih arhitekata ili drugo lice koje odredi Upravni odbor UPAS. Tehničko lice vodi zapisnik na sastancima Žirija.
Predsednik žirija, odnosno tehničko lice svim članovima Žirija dostavlja izveštaj selekcione komisije, spisak svih radova, tabele za izbor radova, kao i Pravilnik o selekciji radova i dodeli nagrada Salona.
Član 18.
Mandat članovima Selekcione komisije i Žirija počinje od trenutka kada ih odredi Savet i traje sve do zatvaranja Salona.
Selekcija radova za izlaganje na Salonu pejzažne arhitekture
Član 19
Selekciona komisija vrši odabir radova koji će biti izloženi i koji će se takmičiti za nagrade Salona pejzažne arhitekture.
Član 20.
Zadatak Selekcione komisije je da pregleda sve prijavljene radove, razvrsta ih po kategorijama i izvrši izbor onih radova koji će biti izloženi i koji će se takmičiti za neku od nagrada Salona pejzažne arhitekture.
Izbor radova za izlaganje se vrši na osnovu sledećih kriterijuma:
- na Salonu se mogu izložiti samo oni radovi koji tematski pripadaju pejzažnoj arhitekturi, odnosno kategorijama koje su navedene u raspisu poziva za izlaganje na Salonu;
- na Salonu se može izložiti onoliki broj radova koji odgovara maksimalnim prostornim uslovima galerije u kojoj se izlaže;
- u slučaju da broj prijavljenih radova koji ispunjavaju osnovne uslove prevazilazi prostorne mogućnosti za izlaganje, selekciona komisija selektuje one radove koji su kvalitetniji i značajniji za struku;
- ukoliko je kvalitet nekih radova ujednačen, komisija uzima u obzir i brojnost radova od istog autora, vodeći računa da budu izloženi radovi većeg broja autora, a izbegavajući zastupljenost velikog broja radova od istog autora (ili iste grupe autora);
- broj studenatskih radova ne može biti veći od 30% od ukupnog broja radova za izlaganje.
Selekciona komisija po pravilu odlučuje koncenzusom, odnosno apsolutnom većinom članova.
Član 21.
Nakon završetka selekcije radova, Selekciona komisija je dužna da sastavi izveštaj koji se dostavlja Savetu salona.
Svi članovi Selekcione komisije potpisuju Izveštaj. Izveštaj treba da sadrži podatke o broju prispelih i odabranih radova ukupno i po kategorijama. Sastavni deo Izveštaja predstavlja razvrstan i kategorizovan spisak svih izabranih i neizabranih radova sa osnovnim podacima o radu (sa nazivom rada, imenima autora, imenom institucije i dr. podacima iz prijavnog lista).
Nagrade Salona pejzažne arhitekture
Član 22
Žiri može dodeliti sledeća priznanja Salona:
- Velika Nagrada Salona – Grand Prix (ovo priznanje se dodeljuje radu koji to svojim najvišim i sveukupnim kvalitetom i značajem zavređuje, i to iz kategorija: Realizovani projekti, Planovi i Studije i istraživanja)
Priznanja po kategorijama radova:
- Priznanje u kategoriji REALIZOVANI PROJEKTI
- Priznanje u kategoriji PROJEKTI
- Priznanje u kategoriji PLANOVI
- Priznanje u kategoriji STUDIJE I ISTRAŽIVANJA
- Priznanje u kategoriji PUBLIKACIJE
- Priznanje za VIDEO/UMETNIČKE INSTALACIJE/MULTIMEDIJALNI RAD
- Priznanje za STUDENTSKI RAD.
Posebna priznanja:
- Priznanje „Aleksandar Krstić“
- Priznanje „Stevan Milinković“
- Specijalno priznanje Žirija
Član 23
Žiri ima pravo da u određenim kategorijama ne dodeli priznanje ukoliko u toj kategoriji nema dovoljno radova i/ili radovi svojim kvalitetom ne zavređuju nagradu. Isto tako, žiri ima pravo da u određenim kategorijama dodeli i više od jednog priznanja ukoliko kvalitet radova to zaslužuje.
Član 24.
Žiri dodeljuje priznanje „ALEKSANDAR KRSTIĆ“ u spomen i čast Aleksandru Krstiću – prvom školovanom pejzažnom arhitekti u Srbiji. Nagrada se dodeljuje za najbolji rad domaćeg autora – profesionalca koji je državljanin Srbije i čiji se rad odnosi na teritoriju Srbije.
Priznanje „STEVAN MILINKOVIĆ“ se dodeljuje u čast i spomen profesoru Stevanu Milinkoviću. Ovo priznanje Žiri dodeljuje za najbolji studentski rad.
Žiri može da dodeli SPECIJALNO PRIZNANJE ŽIRIJA radu koji se ističe po nekim svojim posebnim karakteristikama (npr. za izuzetan umetnički doprinos, tretman kulturnog ili prirodnog nasleđa, inovativnu primenu informacionih tehnologija, doprinos očuvanju tradicije, afirmaciju novih trendova i sl.).
Ova priznanja mogu izostati ukoliko Žiri smatra da nema radova koji ih zaslužuju.
Član 25.
Žiri dodeljuje VELIKU NAGRADU SALONA – GRAND PRIX onom radu koji to svojim najvišim sveukupnim kvalitetom i značajem zavređuje. Ova nagrada se može dodeliti za radove iz kategorija: Planovi, Realizovani projekti i Studije i istraživanja.
Žiri može da dodeli Grand Prix samo jednom radu u skladu sa ovim Pravilnikom. Ukoliko nijedan rad ne zavređuje nagradu Grand Prix, ova nagrada može izostati.
Član 26.
Ukupan broj nagrađenih radova ne može biti više od 25% ukupnog broja izloženih radova. Ovo pravilo se ne primenjuje ukoliko u selekciji za nagrade ima manje od 40 radova.
Jedan rad može dobiti samo jedno priznanje.
Postupak žiriranja radova
Član 27
Nakon početnog pregleda i upoznavanja sa radovima, Žiri po pravilu vrši izbor radova za nagrade u nekoliko faza – krugova.
U prvoj fazi se primenjuje sistem eleminacije, odnosno svaki član Žirija pravi širi izbor radova koji ulaze u konkurenciju za nagradu. Radovi koje nijedan član Žirija ne uzme u konkureciju za nagrade se eliminišu iz dalje konkurencije.
U drugom krugu se vrednuju radovi koji su ostali u konkurenciji za nagradu. Članovi Žirija radove boduju ocenama od 0 do 5. Bodovi se sabiraju i određuju se radovi koji imaju najviše, odnosno najmanje bodova. Oni radovi koji dobiju najmanje bodova se eleminišu, ako su saglasni svi članovi Žirija.
U trećem krugu, svaki član Žirija iznosi mišljenje o preostalim radovima, nakon čega se dogovorom utvrđuje najuži izbor radova za nagradu i raspodela nagrada po kategorijama.
Ukoliko je izbor radova i dalje veći od dozvoljenog (oko 25% od ukupnog broja), onda se dogovorom ili ponovnim glasanjem članova Žirija pravi konačan izbor nagrada.
Na kraju se, od izabranih radova, određuje rad koji dobija priznanje Grand Prix.
Sve vreme tokom glasanja, Predsednik Žirija, odnosno tehničko lice vodi zapisnik o bodovanju u svakom krugu.
Član 28.
Nakon izvršenog žiriranja radova, Žiri je dužan da napiše Izveštaj.
U Izveštaju Žirija se navode nagrađeni radovi sa kratkim obrazloženjem (do 500 karaktera teksta) za svaki nagrađeni rad. Mogu se navesti i radovi koji su ušli u uži izbor.
Za radove nagrađene priznanjima „Aleksandar Krstić“ i „Stevan Milinković“ se dostavlja detaljnije obrazloženje (od 500 do 1000 karaktera teksta).
Za rad nagrađen Velikom nagradom Salona (Grand Prix) se dostavlja najdetaljnije obrazloženje (od 1000 do 2000 karaktera). Svi članovi žirija potpisuju Izveštaj. Izveštaj žirija se dostavlja Savetu Salona.
Član 29.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja od strane UO UPAS-a.
Beograd,
april 2015. (osnovna verzija)
21. februar 2019. (izmene i dopune)
Upravni odbor UPAS