Pejzažna arhitektura se u Srbiji još uvek smatra „mladom strukom“, tako da je i Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije organizacija koja nema dugu istoriju.
Pejzažna arhitektura kao delatnost uređivanja pejzaža datira od davnina, u celom svetu, pa tako i u Srbiji. Prvi pokazatelji aktivnog odnosa čoveka prema pejzažu na tlu današnje Srbije se mogu pronaći u Lepenskom viru na obali Dunava (9.500-5.500 godina pre nove ere). Pored toga, arheološkim nalazima je utvrđeno da su postojala naselja pored Dunava u Starčevu kod Pančeva (oko 6.000 godina PNE) i u mestu Vinča kraj Beograda (oko 4.500 god. PNE). Ovi značajni arheološki lokaliteti pokazuju koliko je predeo (reljef, mikroklima, blizina vode, prirodni resursi, pogled…) bio važan za formiranje naselja i život čoveka.
Ipak, prvi uređivani mikro pejzaži u Srbiji su narodni i manastirski vrtovi iz srednjeg veka i oni predstavljaju prave začetke pejzažne arhitekture u Srbiji.
Prvi parkovi u Srbiji su nastali u XIX veku (park u Vršcu, Topčider u Beogradu, banje u Srbiji…). Autori su bili uglavnom francuski ili češki vrtlari.
1867.
Izrađen je prvi urbanistički plan Beograda koji je u sebi sadržao i prvi plan sistema zelenila grada (sistem zelene infrastrukture). Autor plana je bio Emilijan Josimović, prvi urbanista u Srbiji.
Značajne ličnosti u istoriji pejzažne arhitekture u Srbiji su:
Emilijan Josimović (1823-1897) – prvi urbanista i tvorac prvog urbanističkog plana sa planom sistema zelenila Beograda, zahvaljujući kome je (npr) Kalemegdan postao park;
Aleksandar Krstić (1902-1980)
Krstić je prvi školovani pejzažni arhitekta u Srbiji. Školovao se u Moskvi, Kembridžu, zatim završio Poljoprivredno-šumarsko inženjerstvo i specijalizirao Vrtnu arhitekturu i vrtlarstvo u Pragu. Pre II sv. rata je bio upravnik Odseka za parkove i pošumljavanje Beograda, posle II sv. rata je radio u Glavnoj upravi za banje Srbije, zatim u Higijenskom institutu Srbije, bio je predavač i profesor u Gradinarsko-cvećarskoj školi, kasnije i profesor Vrtne arhitekture na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu i predavač na predmetu Komunalna higijena na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Izradio je i realizovao brojne projekte, kao što su: delovi Kalemegdana, zoo vrt, Akademski park (1927), rekonstrukcija Topčiderskog parka (1930), Park Manjež (1931), Park oko zgrade skupštine Srbije (1936), Hajd park u Beogradu (1937), rekonstrukcija Parka Vrnjačke banje, Spomen-groblje oslobodilaca Beograda (1954), zelenilo Beogradskog sajma…
Stevan Milinković (1926-1992)
Milinković je prvi posleratni obrazovani pejzažni arhitekta. Posle II sv. rata je diplomirao u Beogradu na Šumarskom fakultetu (1952), zatim završio pejzažnu arhitekturu u Hanoveru (1958). U svom radu je sarađivao sa Aleksandrom Krstićem. Bio je prvi upravnik nacionalnog parka Durmitor, zatim je dugo radio u Urbanističkom zavodu Beograda kao urbanista-pejzažni arhitekta, gde je koncipirao sistem zelenila u Generalnom planu Beograda. Bio je profesor Projektovanja parkova i Planiranja predela na Odseku za pejzažnu arhitekturu Šumarskog fakulteta u Beogradu. Pored Generalnog plana Beograda, njegovo najznačajnije delo je projekat Savskog keja u Beogradu za koji je dobio Oktobarsku nagradu Beograda 1967. (zajedno sa B. Jovin i P. Ljubičić);
Toma Bunuševac (1914-199?) – diplomirani inženjer šumarstva, profesor Šumarskog fakulteta – inicijator osnivanja Odseka za ozelenjavanje naselja na Šumarskom fakultetu u Beogradu (1960), iz kog se kasnije razvilo zvanično obrazovanje pejzažnih arhitekata u Srbiji.
1960.
U Srbiji počinje sa radom Odsek za ozelenjavanje naselja i uređenje predela na Šumarskom fakultetu u Beogradu, koji kasnije menja naziv u Odsek za hortikulturu (1968), zatim Odsek za pejzažnu arhitekturu (1973), a od 2002. godine nosi ime Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu i danas organizuje studijski program pod nazivom Pejzažna arhitektura.
U periodu bivše SFR Jugoslavije škole za pejzažnu arhitekturu su se formirale i u Ljubljani (Krajinska arhitektura na Biotehničkom fakultetu) i u Zagrebu (Vrtlarstvo i oblikovanje pejzaža, odnosno kasnije Krajobrazna arhitektura na Agronomskom fakultetu).
1964.
Diplomirao je prvi „diplomirani inženjer šumarstva za ozelenjavanje naselja“ – Slavoljub Kosorić (22.06.1964).
1973.
Izmenom statuta Šumarskog fakulteta, formiran je Institut za pejzažnu arhitekturu i prvi put ozvaničeno zvanje „diplomirani inženjer pejzažne arhitekture“ koje je dodeljivano narednim generacijama studenata.
1983.
Veoma dugo se osećala potreba da struka ima svoju profesionalnu organizaciju.
Prva skupština Udruženja pejzažnih arhitekata Jugoslavije (UPAJ) održana je 21.09.1983. godine. Sedište UPAJ bilo je u Dubrovniku. Predsedništvo su činili: Dušan Ogrin (predsednik – Ljubljana), Stevan Milinković i Nadežda Pejović (Beograd), Bruno Šišić (Dubrovnik), Sonja Jurković (Zagreb), Dragan Šojlevski (Skopje) i Branka Vukičević (Sarajevo).
1987.
UPAJ je registrovan kao 46 nacionalni član u IFLA – International Federation of Landscape Architects.
1996.
Posle raspada bivše SFR Jugoslavije održana je nova osnivačka skupština Udruženja pejzažnih arhitekata Jugoslavije (UPA), na Kopaoniku (29.03.1996), a za predsednika je izabrana dr Jasminka Cvejić. Sedište UPA je bilo u Beogradu. Udruženje je registrovano kod Saveznog Ministarstva Pravde pod brojem: 3/1-092/61996-07 od 01.07.1996, reg. list 263, pod rednim brojem 214.
Odluka o osnivanju Udruženja pejzažnih arhitekata
Osnivači Udruženja pejzažnih arhitekata
2001.
Održana je skupština UPA i izabrano novo Predsedništvo (05.04.2001) i to: Zoran Korjak (predsednik), Anđelka Jevtović (zamenik predsednika), Jasminka Cvejić, Mihajlo Grbić, Milica Rašić, Aleksandar Bobić, Dragan Vujičić (sekretar).
2003.
Održana je skupština UPA (25.10.2003), promenjen Statut i izabran Upravni odbor: Anđelka Jevtović (predsednik), Aleksandar Bobić, Dragan Vujičić, Uroš Brzaković, Branislava Milićević, Mirjana Šećerov, Olja Milosavljević.
Sa formiranjem novog Upravnog odbora, od 2003. godine Udruženje je intenziviralo svoj rad.
Izvršena je preregistracija UPA i izmena imena: Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije i Crne Gore (UPA).
2004.
Startovao je UPA sajt: www. upa.org.rs.
2005.
Realizovan je prvi Salon pejzažne arhitekture u organizaciji Udruženja. Salon PA je međunarodna bijenalna izložba radova iz oblasti pejzažne arhitekture. Izložba je otvorena 03.06.2005. godine u galeriji NIS-Jugopetrol u Beogradu.
Grand Prix nagrada Prvog Salona je dodeljena za rad „ZELENA REGULATIVA BEOGRADA“ – Urbanistički zavod Beograda.
Osnovan je još jedan (novi) studijski program pejzažne arhitekture u Srbiji – na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Udruženje postaje članica IFLA (Međunarodne federacije pejzažnih arhitekata).
2006.
Izvršena je preregistracija UPA i izmena imena: Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS).
2007.
Organizovan je drugi Salon pejzažne arhitekture u Galeriji „25 maj“ u Beogradu. Grand Prix nagrada Drugog Salona je dodeljena za rad „GENERAL MAISTER MEMORIAL PARK“, – projekat realizovan na reci Savinji u Sloveniji, autorski tim biroa „Bruto“ iz Ljubljane.
UPAS postaje članica SITS (Saveza inženjera i tehničara Srbije), od 09.11.2007.
2007-2010.
UPAS organizuje stručne ispite iz oblasti pejzažne arhitekture (od novembra 2010. stručni ispiti se za sve struke organizuju u Inženjerskoj komori Srbije – IKS).
2008.
Osnovano je studentsko udruženje: Podmladak udruženja pejzažnih arhitekata – PUPA, koje je započelo svoje delovanje kroz dva ogranka: u Beogradu i u Novom Sadu (PUPA-NS)
2009.
Održan je treći Salon pejzažne arhitekture u Galeriji „Ikar“ u Zemunu.
Grand Prix nagrada trećeg Salona je dodeljena za rad „CAMI DELS CORRALS“ – Pere Santamaria et al. (Spain).
2010.
Udruženje prvi put obeležava „April – svetski mesec pejzažne arhitekture„. Zajedno sa Odsekom za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta u Studentskom kulturnom centru je organizovana izložba i postavljena prostorno-umetnička instalacija „Misli globalno – deluj pejzažno“.
UPAS se seli u prostorije SITS.
2011.
Održan je četvrti Salon pejzažne arhitekture u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu. Grand Prix nagrada je dodeljena za rad „E_CO-LLECTIVA“ – Athanasios Polyzoidis, Katerina Petsiou (Greece).
2013.
Održan je peti Salon pejzažne arhitekture u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu. Grand Prix nagrada je dodeljena za rad „MADRID RIO PROJECT“ – Burgos & Garrido/ Porras La Casta/ Rubio & A. Sala/ West 8 (Spain).
2014.
U Zagrebu je održan skup „Krajobraz-Krajina-Pejzaž“, prvi zajednički stručni skup Hrvatskog udruženja krajobraznih arhitekata (HDKA), Društva krajinskih arhitektov Slovenije (DKAS) i Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS). Od 2014. godine tri udruženja svake godine organizuju zajednički stručni skup sa različitim temama.
2015.
Održan je šesti Salon pejzažne arhitekture u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu. Grand Prix nagrada je dodeljena za rad „DEHESA LANDSCAPE“ – Cristina Jorge Camacho (Spain).
Održan drugi stručni skup „Pejzaž-Krajina-Krajobraz“ u Beogradu.
Potpisan Memorandum UPAS – HDKA – DKAS (međunarodni sporazum o saradnji Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije, Hrvatskog društva krajobraznih arhitekata i Društva krajinskih arhitektov Slovenije – 05.06.2015).
Održana prva retrospektiva Salona pejzažne arhitekture u Novom Sadu (20-30.10.2015).
2017.
Održan je sedmi Salon pejzažne arhitekture u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu. Grand Prix nagrada je dodeljena za rad „SEESTADT ASPERN D12“ – Idealice (Austria).
2018.
Započelo je sa radom novo Studentsko udruženje pejzažnih arhitekata Srbije – SUPA’S.
2019.
Održan je osmi Salon pejzažne arhitekture u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu.
Retrospektiva osmog Salona pejzažne arhitekture je održana u Kikindi.
2021.
Održan je deveti Salon pejzažne arhitekture (LandEscape) u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu.
2023.
Održan je deseti Salon pejzažne arhitekture u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu.