Skrećemo pažnju javnosti da prema Ustavu Republike Srbije /Zdrava životna sredina / Član 74.
Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
Da je svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran za zaštitu životne sredine i da je svaki građanin dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.
Prema Zakonu o zaštiti životne sredine
Član 9: 10) Načelo informisanja i učešća javnosti – u ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i da učestvuje u postupku donošenja odluka čije bi sprovođenje moglo da utiče na životnu sredinu.
Kao struka imamo etičku i moralnu obavezu da čuvamo javni interes, što je u ovom slučaju i zaštita kulturnog i istorijskog predela na šta nas obavezuje sledeće:
- Narodna skupština Republike Srbije, na Četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2011. godini, 25. maja 2011. godine – potvrdila je Evropsku konvenciju o predelu, sačinjenu u Firenci, 20. oktobra 2000. godine i
- Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o predelu, sa Ukazom o proglašenju Zakona, objavljen je u “Sl. glasniku RS – Međunarodni ugovori”, br. 4/2011 od 27.05.2011.
„PREDEO ima suštinski značaj za dobrobit pojedinca i društva, i njegova zaštita, upravljanje i planiranje svima nameću određena prava i obaveze, a nastojeći da odgovori na želju javnosti da uživa u predelima visokog kvaliteta i da igra aktivnu ulogu u razvoju predela“ (iz preambule Evropske konvencije o predelu).
Želimo da ukažemo da je prostor Kalemegdana i Parka Ušće značajan i sa aspekta zaštite kulturnih i istorijskih dobara. Park Ušće uživa status prethodne zaštite, dok Kalemegdanska tvrđava predstavlja dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Park Ušće je najveći gradski park a Beogradska tvrđava na grebenu šumadijske grede koji se spušta ka ušću Save u Dunav je jedan od najlepših istorijskih predela grada.
Naša profesionalna dužnost je da ukažemo i na konstantno nestajanje pojedinačnih ili grupa stabala u gradu iz raznih razloga koji su uglavnom neopravdani. Da istaknemo nedovoljno ulaganje napora da se pronađu profesionalna rešenja na osnovu kojih bi se izbegla seča drveća. Uklanjanje zelenila u gradovima štetno je i po ljudsko zdravlje i po materijalna dobra. Važno je naglasiti da će prostor u kojem se ukloni makar i jedno drvo postati nepovoljan za život.
Seča jednog stabla predstavlja smanjenje prirodnih prečišćivača vazduha, vode i zemljišta, mikroklimata, raznolikosti flore i faune što utiče kako na lokaciju tako i na šire područje sistema zelenih površina, jer je ono njegova aktivna karika. Želimo da ukažemo da, kada je životna sredina u pitanju, i najsitnije promene koje se dešavaju imaju velike posledice na ljude koji u njoj žive. Važno je ukazati i na disproporciju u vremenu koje potrebno jednom stablu da dostigne punu zrelost i maksimum a koliko je potrebno da se izgradi jedan objekat. Ne mogu se nadoknaditi posečena stabla „pošumljavanjem“ oformljenih parkova jer parkovi imaju uspostavljenu ne samo kompoziciju već i kompleksan ekosistem koje ne treba remetiti.
Ovim saopštenjem rukovodstvo Udruženja pejzažnih arhitektata Srbije želi da podstakne širu javnost da razmišlja o tome u kakvom okruženju živi i kako taj prostor izgleda. Kako se kao struka bavimo prostorom u kojem ljudi žive želimo da građane podstaknemo da primete i postavljaju pitanja o promenama koje se dešavaju u njihovom okruženju. Građani imaju pravo i obavezu da pitaju i interesuju se.
Zbog toga je dobro da javnost ima zaštitnički stav prema svakom stablu koje preživljava u našem gradu.Od izuzetne je važnosti da se stručna i šira javnost blagovremeno obavesti o namerama da se u gradu sprovodi seča stabala i da se ona detaljno obrazloži jer samo tako postoji šansa da drveće opstane. Nereagovanjem na ovakve situacije polako ali sigurno završićemo u gradu betona i stakla gde neće biti mesta ni za prirodu a ni za čoveka.