Debata je održana 11. juna u Masarikovoj 5, 6.sprat, na inicijativu i u organizaciji pejzažnih arhitekata Nade Jadžić, Mirjane Jovanović i Slavice Čepić. Debati je prisustvovalo petnaestoro kolega pejzažnih arhitekata.

Cilj je bio potražiti odgovore na tri grupe pitanja:

1. Koji su mehanizmi kroz koje mi, kao profesionalci, pojedinci, sa svojim ličnim profesionalnim iskustvima, možemo da se uključimo u procese donošenja odluka u vezi sa javnim zelenim prostorima u gradu?
2. Kako mi kao profesija možemo da se povežemo, da sarađujemo i utičemo na drugu stručnu javnost i ostalu, širu javnost?

3. Šta svako od nas kao pojedinac, u svom svakodnevnom radu može da uradi da unapredi uključivanje profesije i drugih kolega u procese za koje zna? Šta je to što bi već sutra mogao/-la da uradiš?

Odgovori na svako od postavljenih pitanja sumirani su u tri celine – uočeni problem (konstatacije), strateški prioriteti i važni koraci.

Uprkos  mnoštvu  različitih  perspektiva  i  mehanizama  rešavanja  navedenih  problema,  ipak su prepoznata dva osnovna načela struke koji moraju da se poštuju i ugrađuju u buduće korake:

• odgovornost prema struci i pravilima struke;
• jedinstvo profesije – jedinstven stav i zajedničko istupanje u borbi protiv netransparetnih stihijskih akcija uništavanja zelenih prostora u

1.      Pitanje MEHANIZAMA

Konstatovano je da procedure, koje su nekada postojale i bile dosledno primenjivane u procesima planiranja i projektovanja javnih gradskih zelenih prostora, danas su, kroz netransparentne i nedosledne postupke, potpuno obesmišljene. Međutim, i danas postoje jasne procedure, u oblasti planiranja, projektovanja, izvođenja i održavanja, i bez obzira na nivo transparentnosti i namenske izmene procedura, potrebno je da ih kao stručnjaci poznajemo.

Kao strateški prioriteti izdvojili su se sledeći pravci delovanja:

• osnažiti finansijski i programski Udruženje pejzažnih arhitekata, koje je odraz odgovornosti i jedinstva profesije;
• raditi na tehničkoj i proceduralnoj standardizaciji profesije;
• nastaviti rad na usvajanju zakonske regulative, kojom bi se regulisao odnos prema urbanom zelenilu i zelenim prostorima;
• promeniti dosadašnji  ugao  iznalaženja  rešenja,  koristeći  “aktuelni     vrednosni  sistem” (novac), rečnik i ići korak ispred sa idejama i ponudom rešenja.

Potencijalni sledeći koraci:

• organizovati radne grupe po temama uočenih problema;
• obaviti samoedukaciju  kolega  –  ovladavanje  određenih  segmenata problematike – radionice;

• raditi na kvalitetu same struke i unapređenju znanja;
• učiti na primerima dobrih modela iz okruženja (primeri zakonskih regulativa u Sloveniji i Makedoniji);
• osmisliti program kojim će se angažovati osobe, koje će se u okviru Udruženja baviti praćenjem javno dostupnih informacija vezanih za javne otvorene gradske prostore i šire – životnu sredinu, obaveštavanjem i „uzbunjivanjem“ kolega, cirkulacijom informacija između kolega, pripremom za javne rasprave, i
• definisati procedure brzog reagovanja pojedinaca u domenu problema koji su deo njegovog/njenog svakodnevnog posla, naći mehanizam kako brzo i efikasno reagovati, javnosti ukazati na probleme i ponuditi rešenja.

2.      Pitanje UTICAJA NA JAVNOST

Društveno-politički kontekst vrednuje monetizaciju gradskih prostora i prioritet daje privatnom u odnosu na javni interes, dok ekonomski efekti delovanja struke nisu direktno prepoznati. Konstatovano je da u ovom trenutku organizovani građani uglavnom uspevaju da spreče uništavanje zelenih prostora grada, ali nekada im je lični interes dominantniji.

Kao strateški prioriteti izdvojili su se sledeći pravci delovanja:

• raditi na edukaciji predstavnika javnih institucija i lokalnih samouprava o značaju profesije;
• raditi na edukaciji šire javnosti o značaju zelenih prostora (i šire) i same profesije;
• koristiti sve moguće manifestacije za promociju struke;
• brendiranje

Potencijalni sledeći koraci:

• edukacija činovnika po lokalnim samoupravama o ulozi pejzažnog arhitekte u procesima planiranja i projektovanja;

• sastavljanje spiska  organizacija,  udruženja,  institucija,  medija  i    koji  su  potencijalni saradnici;
• sastavljanje priručnika, kojim bi se opisale procedure uključivanja javnosti u izradu planskih dokumenata i projekata (PRIMER), i
• povezivanje sa školama i vrtićima i formulisanje programa i projekata

3. Pitanje LIČNOG DOPRINOSA

Konstatovano je da svako u svom domenu radi najbolje što može, kao i da su prisutne kolege dale znatan doprinos u poslu kojim se bave. I pored toga problemi nisu nestali, već su sve intenzivniji.

Kao strateški prioriteti izdvojili su se sledeći pravci delovanja:

• sistematizovati svakodnevne pojedinačne probleme radi prepoznavanja uzroka, domena delovanja, a samim tim i mehanizama;

• aktivno uključivati pojedince u realizaciju potencijalnih koraka definisanih u okviru tema “mehanizmi” i “uticaj na javnost”;

• raditi na marketingu profesije i uključivanju medija;
• povezivati se i sarađivati sa drugim strukama.

Potencijalni sledeći koraci:

• širenje (stručnih) znanja iz oblasti pejzažne arhitekture kroz publikovanje članaka, tekstova, i sl. u naučnim, stručnim i ostalim časopisima;
• kratko prezentovati kolegama problematiku u oblastima kojima se bavimo, u domenu procedura, sa nagoveštajem slabih mesta i mogućih mesta delovanja – kratak edukativni kurs za koji treba pripremiti model;
• informisati kolege o završenim zadacima značajnim za struku.