Apologija pejzažne arhitekture ili Izveštaj iz Strazbura
U Strazburu je 7 i 8. maja 2019. godine održana 10. Konferencija Saveta Evrope o Evropskoj konvenciji o predelu (EKP). Konvencija je donešena 2000. godine u Firenci. Od tada do danas, „firentinsku konvenciju“ je potpisalo 39 zemalјa s obavezom da će je primenjivati. Svake druge godine, na Konferenciji u Strazburu nacionalni predstavnici vladinog i nevladinog sektora podnose izveštaje o dvogodišnjim rezultatima primene konvencije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Republika Srbija je potpisala i ratifikovala EKP 2011. godine nakon čega je donesen Zakon o potvrđivanju evropske konvencije o predelu (Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 4/2011). U proteklih 18 godina, u Republici Srbiji su realizovane različite aktivnosti na akademskom nivou, ali i u oblasti prakse koje previđa primena EKP na nacionalnom i lokalnom nivou. Ove godine je Republika Srbiji, pored ostalog, predstavljena kroz planska dokumenta koja su svojim sadržajem usklađena s Zakonom o potvrđivanju evropske konvencije o predelu (Član 5. d. Integracija predela u politike prostornog (regionalnog) i urbanističkog planiranja – Prostorni planovi područja posebne namene Kulturnog predela Sremski Karlovci i Manastira Studenica). Pored toga, predstavljani su i rezultati postignuti u akademskoj zajednici (Član 6. B. Podsticanje univerzitetskog programa koji se bavi vrednostima vezanim za predele – Obeležavanje Dana predela na Šumarskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu i objavljivanje udžbenika Planiranje predela – teorije i metode).
Od donošenja EKP, pa sve do sada, vode se akademske i stručne rasprave o struci koja profesionalno može da obuhvati problematiku planiranja i zaštite predela. Žaleći za propuštenom prilikom da se pejzažna arhitektura, kao struka, afirmiše kroz Evropsku konvenciju o predelima, dve godine nakon donošenja EKP, profesor Davorin Gazvoda, u jednom od svojih radova, piše o svim prednostima obrazovanja u oblasti pejzažne arhitekture koje najsveobuhvatnije primenjuje Konvenciju – od različite razmere do različitih pristupa u planiranju, zaštiti i upravljanju predelima. Isti diskurs u svojim razmišljanjima sledi i profesor Karl Štajnic navodeći da se EKP može smatrati manifestom kako „škole“ tako i struke pejzažne arhitekture.
Na ovogodišnjoj Konferenciji u Strazburu je učinjen napor da se „greška“ ispravi i da se pruži podrška pejzažnim arhitektama, posebno u zemljama u kojima struka nije „prepoznata“. Ekspert Saveta Evrope i jedan od osnivača EFLA i IFLA udruženja, gospodin Majkl Oldham, pripremio je sveobuhvatan izveštaj u kom se predlaže da zemlje potpisnice Konvencije formalno priznaju profesiju pejzažnih arhitekata na nacionalnom i međunarodnom nivou i da odvoje sredstva za planiranje i zaštitu predela kao javnog dobra (Tekst izveštaja se nalazi u prilogu).
U svom izlaganju, gospodin Oldham je kroz istorijsku analizu razvoja teorije i prakse profesije pejzažne arhitekture, snagom argumenata, predstavio ključne nadležnosti u oblasti planiranja, projektovanja, zaštite i upravljanja predelima, na različitim razmerama, u uslovima savremenog prostornog i društvenog razvoja. Nakon duge diskusije i „optužbi“ da se ovakvim aktom favorizuje jedna struka, predlog je usvojen. U narednom periodu se očekuje dalje pravno procesiranje predloga o “prepoznavanju i priznavanju profesije pejzažne arhitekture“.
Verujem da ova informacija nosi poruku ohrabrenja svima onima koji istrajavaju u odbrani profesije pejzažne arhitekture, „od teorije do prakse“, ali i onima koji se za borbu spremaju.
Izveštaj pripremila:
Nevena Vasiljević, pejzažni arhitekta