ARHITEKTURA, ZNANJE I EGZISTENCIJALNA MUDROST

Poštovane kolege,

Imamo čast da na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ugostimo čuvenog finskog arhitektu i teoretičara Juhanija Palasmu (Juhani Pallasmaa), pozivamo Vas da prisustvujete predavanjima koja će ovom prilikom održati.

PREDAVANJE:

PEJZAŽI ARHITEKTONSKOG OBRAZOVANJA: ARHITEKTURA, ZNANJE I EGZISTENCIJALNA MUDROST

Vreme i mesto

Ponedeljak, 19. maj 2014.

19.00 časova

Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet

Amfiteatar

Apstrakt:

„Razmišljanje je interesantnije od znanja, ali manje interesantno od posmatranja.“

J. V. Gete

Tendencija u obrazovanju u kreativnim oblastima je da se naglase činjenice, izvesnost i učenje kao pre svega intelektualni proces. Ipak, činjenice dobijaju značenje samo ako su pravilno kontekstualizovane, a u obrazovanju u oblasti arhitekture, dizajna i umetnosti, sopstveni identitet i spoznaja samog sebe su u suštini učenja. Čak i danas, u obrazovanju postoji tendencija zanemarivanja činjenice da je emocija kategorija inteligencije, a često najsintetičnije i nepobitno rasuđivanje. Učenje ne predstavlja nagomilavanje činjenica, već postepeno sticanje znanja, integralni razoj ličnosti i, na kraju, razvoj mudrosti. Proces učenja nije ni linearan niti logičan proces, već putovanje nabijeno emocijama i istraživanje suštine percepcije, mišljenja, ljudske interakcije, života, kao i specifičnog sveta umetnosti.

Arhitektura je suštinski kompleksna i filozofski „nečista“ disciplina koja spaja konfliktne i nepomirljive aspekte u umetničku sintezu. Kao što Alvar Aalto piše: „U svakom slučaju [kreativnosti u radu] treba postići istovremena rešenja za suprotnosti […] ova harmonija ne može se postići nijednim drugim sredstvima osim onim umetničkim“. Zbog složene i konfliktne prirode arhitekture, tendencija u arhitektonskoj praksi je u sve veća dominacija intelektualizma.

Svi oblici umetnosti bave se istim egzistencijalnim pitanjima, i shodno tome, arhitekti prevashodno uče proučavajući druge forme umetnosti; literature, likovnih umetnosti, filma i muzike. Sve ove umetnosti bave se istraživanjem enigmi i značenja ljudske egzistencije. Ali je i istorija bitan izvor za ovladavanje umetnošču i mudrošću. Ona otkriva etičke i epske dimezije života, i uči nas da spojimo osećaj individualne skromnosti i ponosa.

PREDAVANJE u okviru IX BINE:

PROSTOR, MESTO I ATMOSFERA: PERIFERNA PERCEPCIJA I EMOCIJA U ARHITEKTONSKOM ISKUSTVU.

Vreme i mesto

Četvrtak, 22. maj 2014.

19.00 časova

Kulturni centar Beograda, Galerija Artget

Trg republike 5

Apstrakt:

Arhitektura se obično shvata, i o njoj se uči, kroz pojmove prostora, forme i objekta, koje se doživljavaju kroz fokusirani pogled. Značaj sveobuhvatne periferne percepcije i percepcije atmosfere potpuno je zapostavljen. Ipak, mi imamo neverovatnu sposobnost da trenutno shvatimo ceo ambijent i atmosferu predela, urbanog okruženja, mesta ili prostora. Čak i regioni i kontinenti imaju svoju prepoznatljivu atmosferu. U stvari, fokusirani pogled nas čini autsajderima, dok nas difuzna periferna percepcija pretvara u upućene i učesnike. Sve u svemu, podsvesna difuzna percepcija ima ključnu ulogu u shvatanju našeg egzistencijalnog stanja, kao i u saznanju da smo deo „prolaznog sveta“, da upotrebimo pojam Morisa Merlo-Pontija. Percepcija atmosfere se s pravom može nazvati našim šestim čulom.

I kreativni um kao da se oslanja na namerno potiskivanje preciznosti, dok mi shvatamo suštinu stvari emotivno, od celine do detalja; u umetničkoj sferi, mi često osećamo emotivno značenje nekog dela „nerazumevajući“ nijedan njegov sastavni deo.

Sveobuhvatna atmosfera je objedinjujuća karakteristika u arhitekturi, a postoje arhitekti i umetnici čija se dela zasnivaju pre na kvalitetu sveobuhvatnog ambijenta nego na preciznom i fokusiranom formalnom kvalitetu. Pojačan osećaj materijalnog, teksture, ritma, boje i osvetljenja obično su karakteristike atmosfere u arhitekturi.

http://www.arh.bg.ac.rs/2014/05/08/predavanje-finski-arhitekta-i-teoreticar-juhani-pallasmaa/

Srdačan pozdrav,

Dodatne informacije i pitanja:

Verica Međo, asistent

Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu

tel: 064 175 70 75, mail: vericamedjo@gmail.com