I Salon pejzažne arhitekture

Otvaranje

U organizaciji Udruženja pejzažnih arhitekata SiCG, a pod pokroviteljstvom i u prostorijama Poslovnog centra NIS „Jugopetrol“ u Novom Beogradu, u petak 3. juna 2005. otvoren je Prvi salon pejzažne arhitekture u našoj zemlji.

Na I Salonu pejzažne arhitekture, od ukupno 76 prispelih radova, odabrano je i izloženo 42 rada u različitim kategorijama: planovi, projekti otvorenih prostora, vrtovi, studije i istraživanja. Za izlaganje su odabrani radovi domaćih profesionalaca, zatim radovi pristigli iz Republike Srpske, kao i radovi studenata. Оtvaranju je prisustvovalo oko 300 posetilaca.

Prisutnima se prvo obratila Anđelka Jevtović, predsednik Udruženja pejzažnih arhitekata (UPA). Nakon toga je Velimir Ćerimović, u ime sedmočlanog žirija Salona, podneo izveštaj o radu i saopštio zaključke žirija, koji je dodelio Veliku nagradu Salona – Grand Prix – i šest plaketa. Nakon obrazloženja žirija, nagrađenima su uručena priznanja. Salon je zvanično otvorio Anđelko Kovačević, podpredsednik Privredne komore Srbije. Nakon svečanog otvaranja priređen je koktel.

Nagrade

Žiri za ocenu radova činili su:

1. Mr Velimir Ćerimović, dipl. inž. pejz. arh. konz. – predsednik
2. Mr Dragana Bazik, dipl. inž. arh. – član
3. Mr Ljiljana Abramović, dipl. ist oričar umetn osti – član
4. Mr Stojanka Radulović, dipl. inž. pejz. arh. – član
5. Mr Dejan Skočajić, dipl. inž. pejz. arh. – član
6. Mr Jelena Živković, dipl. inž. arh. – član
7. Nada Budošan, dipl. inž. pejz. arh. – član

Za I Salоn pejzažne arhitekture  pristiglo je 73 rada i 3 publikacije (ukupno 76 radova) i 2 rada in memoriam (koja nisu ušla u konkurenciju) koji su razvrstani su prema sledećim kategorijama:

1. Planovi – 7 radova
2. Javni pejzažnoarhitektonski objekti – 27 radova
3. Vrtovi – 5 radova.
4. Kulturno nasleđe – nije bilo radova
5. Studije i istraživanja – 7  radova
6. Visok umetnički doprinos – 1 rad
7. Publikacije – 3 rada
8. Radovi iz inostranstva – 8 radova
9. Studentski radovi – 17 radova.

U skladu sa propozicijama i kriterijima, Žiri je, od 76 pristiglih radova, izdvojio 42 selektovana rada za izlaganje na Salonu. Оd nagrada dodeljen je 1 (jedan) grand pri i 6 (šest) plaketa.
Nagrade I Salona pejzažne arhitekture 2005.

1. Najviša nagrada, grand pri: Projekat „Zelena regulativa Beograda“ – prva faza, jun 2003.
   Autori: stručni tim Urbanističkog zavoda Beograda. Rukovodioci : Ljiljana Bajc (rukovodilac projekta), Jasminka Cvejić (rukovodilac stručnog tima, metodolog i konceptor projekta). Sinteza: Jasminka Cvejić, Ljiljana Bajc, Biljana Glamočić, Valentina Sterđević. Tim saradnika: Slobodan Jovanović, Nadežda Đaković-Petrović, Mihajlo Grbić, Goran Dražić, Anica Teofilović, Đurđica Ivančević, Andreja Tutundžić, Nemanja Jevtić, Mira Ignjatović, Sonja Novak, Gordana Šešlija.
   
2. Javni pejzažnоarhitektоnski оbjekti:
   – „Sirmivrt“ – projekat uređenja poslovnog prostora „Panšuma“ u Sremskoj Mitrovici, autor: Dragan Vujičić, d.i.p.a.
   – Izletište „Tripkova“ Zlatibor, autori: Aleksandar Bobić, d.i.p.a. i Miloš Antonijević, d.i.a.
   
3. Vrtоvi:
   – Okućnica ambasade Španije u Beogradu, autori: Dušan Todorović d.i.p.a. i Dragana Simović d.i.p.a.
   
4. Visоk umetnički dоprinоs:
   – Rezidencijalni vrt u Crnoj Gori, autor: Vesna Nadaždin – Ljubičić d.i.p.a.
   
5. Studentski radоvi:
   – „Urban construction“ – pazi ciklus, autori: “ Cityscape “ ( Nadežda Perišić, Vesna Frkanec, Jelena Pantelić, Bogdan Оbradović, Svetlana Milutinović), studenti pejzažne arhitekture – Beograd
   – Trg ispred Više škole za film i TV, autor:Vladimir Parezanović, student arhitekture – Novi Sad

Оbrazlоženje žirija za grand pri nagradu salоna

Izdvojeni rad – „Projekat Zelena regulativa Beograda“ – prva faza, jun 2003. sa jednom knjigom A-3 formata i jednim grafičkim prilogom, J.P. Urbanistički zavod iz Beograda, evidentno je najsloženiji, najkvalitetniji i najkompletniji i, kao takav, od posebnog je značaja i doprinosa za pejzažnu arhitekturu kao struku i njenu budućnost. Zato mu je dodeljena najviša nagrada – grand pri.
Ovaj rad takođe predstavlja fundamentalni dokument u prevazilaženju sadašnjih parcijalnih i nedovoljnih regulatornih mera, odnosno mogućnosti sagledavanja stanja i pripremanja i donošenja odgovarajućih dokumenata, programa i projekata, u cilju obezbeđenja uslova za normativno uređenje i funkcionisanje sistema upravljanja (planiranja, projektovanja, izgradnje i održavanja) sistemom objekata gradskog zelenila i pejzažne arhitekture, čime nedvosmisleno doprinosi približavanju struke i Beograda evropskim gradovima i integracijama.

Prateći događaji

Pored izložbe radova, Salon pejzažne arhitekture je bio i mesto susreta mnogih kolega, mesto podsećanja, razmene iskustava i novih saznanja… Udruženje pejzažnih arhitekata je organizovalo prateća stručna predavanja i radionice. Pored radova koji su bili u konkurenciji za nagrade, na Salonu su izloženi i neki radovi izvan konkurencije (in memoriam tragično preminulih kolega):

• Mileva Puača (1960-1994), asistent Оdseka za pejzažnu arhitekturu čiji izložen rad je nagrađen III nagradom na svetskom konkursu Internacionalnog udruženja regionalnih i urbanih planera.
• Mihailo Simović (1960-1995), pejzažni arhitekta koji je radio u R.О. „Takovski grm“, a kasnije osnovao privatno preduzeće “ Taraxacum L.A. “ u Gornjem Milanovcu, i koji je svojim radom veoma zaslužan za afirmaciju pejzažne arhitekture i vrtne kulture u mnogim gradovima Šumadije i Zapadne Srbije. Na Salonu su izložena dva njegova projekta privatnih vrtova.

U posebnom delu Salona, izloženi su radovi holandskih pejzažnih arhitekata koji su stigli kao podrška Prvom Salonu pejzažne arhitekture.

U subotu4. juna 2005.organizovana je radionica na temu Spomen parkovi, moderatora Uroša Brzakovića, posvećena Memorijalnom centru Kravica kod Bratunca.

U nedelju 5.juna 2005. organizovano je predavanje na temu Kulturno parkovsko nasleđe koje je održao mr Velimir Ćerimović, upoznajući prisutne sa navažnijim deklaracijama i poveljama koje su u Evropi usvojene u cilju očuvanja i obnove istorijskih vrtova i parkova, a koje su u našoj sredini veoma malo poznate.
U utorak 7.juna 2005. održana su dva predavanja:

• Problemi izvođenja radova na objektima specijalne namene, mr Ljiljane Plemić. Prikazana su iskustva stečena na izvođenju radova zatravljivanja sportskih terena stadiona „Vojvodina“ u Novom Sadu.
• Problem poplava i klizišta u urbanim područjima, dr Ratka Ristića, docenta Šumarskog fakulteta u Beogradu. Prezentovani su brojni primeri neobičnih situacija koji u urbanoj sredini mogu stvoriti probleme poplava i erozije. Inače ovom predavanju su prisustvovali i predstavnici iranskog Ministarstva poljoprivrede, koji su u poseti Ministarstvu poljoprivrede Vlade Republike Srbije.

U sredu 8.juna 2005. održan je okrugli sto na temu Umetničko oblikovanje javnih prostora, čiji je moderator bio Aleksandar Bobić, a učestvovali su: Čedomir Vasić, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, Borka Pavićević, dramaturg, Zorica Tomić, kulturolog, Jelena Živković, arhitekta, Zoran Đukanović, arhitekta, Dragan Vujičić, pejzažni arhitekta i Aleksandar Đerić, filozof. Diskutovalo se o umetničkim aktivnostima u javnim gradskim prostorima, ulozi umetnika i korisnika u kreiranju prostora, o sadašnjem stanju korišćenja javnog prostora u Srbiji, o svetskim iskustvima i sl.

Četvrtak, 09.jun 2005, označen je kao Studentski dan na Salonu. Moderatori su bili Dragan Vujičić i Dejan Skočajić, a diskutovalo se o obrazovanju i saradnji UPA i studentskog podmlatka. Dodeljene su zahvalnice studentima koji su veoma aktivno učestvovali u dosadašnjim aktivnostima Udruženja.

U petak 10.juna 2005. održano je predavanje na temuZelena regulativa Beograda. Ovaj projekat je dobio Veliku nagradu Salona, a prezentovali su ga članovi autorskog tima: prof. Jasminka Cvejić i Anica Teofilović. Predavanje je pokrenulo mnoga pitanja i veoma živu diskusiju.

U subotu 11. juna 2005. održana je celodnevna radionica na temu Put E70 Beograd (infrastruktura +  pejzažna arhitektura + arhitektura + umetnost…). Moderator radionice je bila Suzana Stanković-Aleksić, a učestvovalo je nekoliko ekipa studenata i mlađih kolega sa vrlo zanimljivim idejama za afirmaciju Beograda duž autoputa. Nakon radionice Suzana Stanković-Aleksić je održala predavanje sa prikazom mnogih svetskih primera dobre sinteze pejzažne arhitekture i infrastukture.

Kao što je i glavna izložba Salona imala svoj značaj za afirmaciju pejzažne arhitekture, tako su i prateći događaji Salona opravdali svoju svrhu i imali veliki značaj za razmenu misli i ideja, a naročito kao inspiracija za mlade kolege i studente. Predavanjima je u proseku prisustvovalo od 30 do 80 posetilaca, na otvaranju je bilo oko 300, a ako se tome dodaju znatiželjnici, slučajni prolaznici, novinari, gosti, može se reći da je Salon posetilo između 800 i 900 posetilaca, a to je više nego što ima pejzažnih arhitekata – profesionalaca u Srbiji.

Galerija fotografija

Nagrađeni radovi